Izvor: Al Jazeera Balkans

To što ga je nemačka kancelarka, prvi put od ruske aneksije Krima 2014. godine, pozvala na bilateralni susret u Nemačkoj, ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da zahvali u dobroj meri američkom predsedniku Donaldu Trampu i njegovom spoljnopolitičkom kursu.

Trampovo nepropuštanje nijedne priliku da kritikuje Nemačku i Evropsku uniju, pretnje evropskim članicama da će izmaći američki bezbednosni kišobran u okviru NATO-a, izlazak iz iranskog nukelarnog sporazuma, kao i kažnjavanje EU carinama na čelik i aluminijum, a Turske carinama i sankcijama, doprinele su da Merkelova i Putin češće komuniciraju i u četiri oka, uprkos suprotstavljenim stavovima.

Najpre su se u maju ove godine videli na bilateralnom sastanku u Sočiju da bi potom Merkelova krajem jula u Berlinu, bezmalo tajno, primila ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i načelnika generalštaba ruske vojske Valerija Geramisova, izazvavši čuđenje u diplomatskim krugovima i ne davši jasan odgovor zašto uopšte baš prvi čovek ruske armije dolazi kod kancelarke. Formalno, teme su bili situacija u Ukrajini i Siriji, ali je neuobičajeno to da do nemačkih medija nisu procurili nikakvi detalji razgovora.

Već iz obraćanja javnosti dvoje lidera, pred razgovore u dvorcu Meseberg nadomak Berlina, moglo se se zapravo čuti da im se suprotstavljeni stavovi po brojnim pitanjima, kao što je Ukrajina, nisu ni malo promenili. Međutim, ono što se na prvi pogled nije moglo primetiti iz kratkog obraćanja bez novinarskih pitanja jeste činjenica da će u tročasovnim razgovorima o brojnim temama, kao što su Sirija, iranski nukearni sporazum, ali i Trampova politika sankcija, provejavati pominjanje jedne države – Turske.

Zapravo nemačku kancelarku, koliko god imala kritika na poteze turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, međunarodne okolnosti teraju da učini što je više moguće da u Turskoj ne dođe do bezbednosnog i finansijskog sunovrata.

Sirija u fokusu

Novinarima pred dvorcem Meseberg Merkelova je naglasila da je veoma važno izbeći humanitarnu krizu u provinciji Idlib u Siriji, te da je ona prošlog maja sa Putinom već razgovarala o ustavnim reformama i mogućim izborima i Siriji. Kancelarkino isticanje Idliba je posledica ogromnog strahovanja zvaničnog Berlina da bi snage sirijskog predsednika Bashara al-Assada uz podršku ruske armije mogle u najavljenoj ofanzivi na ovu severozapadnu provinciju pod kontrolom sirijskih pobunjeničkih grupa da izvrše takvo krvoproliće, da bi novi talas sirijskih izbeglica ka Evropi bio neminovan. U Idlibu živi oko 2,3 miliona ljudi.

U Berlinu strahuju da bi tu došlo i do sukoba sa turskom vojskom, koja je prisutna u ovom pograničnom regionu a i podržava pojedine pobunjeničke grupe. Erdogan je već istakao da Turska neće primiti nove izbeglice, kao i da je preduzela vojne i diplomatske mere da izbegne „katastrofu“ u ovoj provinciji.

Berlinski analitičari procenjuju da je Merkelova u razgovorima sa Putinom nastojala da izbegne scenarije u kojem bi Turska bila uvučena u sukob ili bila na udaru kolona izbeglica, jer bi sve to značilo novu izbegličku krizu, to jest pravu noćnu moru za Evropsku uniju, samo nekoliko meseci pred izbore za Evropski parlament.

„Mislim da će (Merkelova) pokušati bar da kupi neko vreme i pokušati da ga (Putina) ubedu da ne da zeleno svetlo Assadu da u potpunosti uništi Idlib“, rekao je uoči razgovora Olaf Boehnke, savetnik u firmi za politički konsalting Rasmussen Global, bivšeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Fogha Rasmussena.

Bez sporazuma koji znače nagradu Assadu

U situaciji u kojoj SAD više nisu odlučujući faktor na Bliskom istoku, Merkelova se priklanja Rusiji i nastoji da noćne more izbegne diplomatskim putem i to samitom lidera Rusije, Turske, Nemačke i Francuske. Ona svesrdno podržava ovu Erdoganu ideju, ali još ne može da potvrdi da će se to dogoditi već 7. septembra. Upravo priprema ovog samita mogla bi da bude jedini vidljivi uspeh susreta u dvorcu Meseberg.

„Moramo da povećamo naše humanitarne napore u sirijskom sukobu, da isporučimo humanitarnu pomoć sirijskom narodu, da pomognemo područja gde izbeglice mogu da se vrate. Ne govorim o izbeglicama koje žive u evropskim zemljama, mada bi neki mogli da se vrate i iz Evrope, već o Jordanu gde žive milioni izbeglica, potom Libanu i Turskoj gde ima tri miliona izbeglica“, istakao je Putin, dodajući da „bismo morali da uradimo sve to možemo da pomognemo tim ljudima da se vrate kućama“ te da je Siriji potrebna pomoć u izgradnji.

S druge strane, predstavnici međunarodnih humantiranih organizacija ističu da bi Merkelova trebalo da traži od Putina da zaštiti civile i spreči upotrebu nedozvoljenog naoružanja.

„Kancelarka Merkel bi trebalo jasno da stavi do znanja da Nemačka neće sklapati nikakve sporazume koji bi doprineli da Assad ili njegovi saveznici budu nagrađeni za svoje zločine u Siriji“, ističe Hugh Williamson, direktor u Human Rights Watch zadužen za Evropu i centralnu Aziju.

Merkel zna šta znači okupacija

Nemački analitičari, pak, primećuju da je zvaničnom Berlinu sve prihvatljivije da Assad, podržan od Rusije, bude deo uspostavljanja posleratnog reda u Siriji. Interes Berlina je jasan – uspostavljanje kakve takve stabilnosti otvoriće vrata za povratak bar dela od oko 600.000 sirijskih izbeglica u Nemačkoj.

Delegacija „Sirijskih belih šlemova“, koja je ove nedelje bila u Berlinu na razgovorima sa predstavnicima nemačke savezne vlade, imala je poruku za kancelarku: „Angela Merkel je odrasla pod sovjetskom okupacijom u DDR-u. Milioni Sirijaca sada žive pod ruskom okupacijaom. Kancelarka mora samo da pogleda u sopstvenu prošlost i da razume šta to znači“.

Međutim, kancelarki su sada preči trenutni interesi Nemačke i EU pa je zarad njih spremna i da proguta oštru retoriku koja se protekle dve godine čula na relaciji Ankara – Berlin. Ne samo što su kancelarka i njeni ministri protekle sedmice istakli da su veoma zainteresovani da Turska izbegne finansijsko-ekonomski krah zbog američkih sankcija, već je za kraj sledećeg meseca najavljena i državne poseta predsednika Turske Berlinu.

„Niko nema interes u ekonomskoj destabilizaciji Turske, ali sve mora biti učinjeno da se obezbedi nezavisnost centralne banke“, rekla je povodom dramatičnog sunovrata turske lire kancelarka Merkel, ističući da „Nemačka želi da vidi ekonomski prosperitetnu Tursku“.

„To je naš interes“, dodala je.

Kako zaustaviti pad lire?

Nemačka vlada nastoji i da ubedi tursku vladu da ne odbija pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Kako ističu nemački mediji, to je pokušao lično nemački vicekancelar i ministar finansija Olaf Scholz u telefonskom razgovoru

sa Betarom Albayrakom, Erdgoganovom zetom koji je nedavno izabran za ministra finansija. Prema saznanjima političkog magazina Spiegel, Albayrak je Scholzu rekao da namerava da poseti zemlje Zaliva u potrazi za prijateljskom pomoću od prijateljskih vlada, ali i da se nada da je Rusija spremna ponudi novac Turskoj.

MMF smatra da turska centralna banka mora pod hitno da podigne kamatne stope kako bi sprečila pad turske lire, a vlada da sprovede rezove u državnom budžetu. Ankara zasad to odbija.

Iako finansijska bura u Turskoj ne preti da zapljusne i velike nemačke banke, u Nemačkoj se pomno prati činjenica da bi to moglo da utiče na ostatak evrozone. Prošle sedmice je Evropska centralna banka istakla zabrinutost za tri velike banke koje su ranije finansirale Erdoganove projekte – španska BBVA, francuska BNP Paribas I italijanska Unicredit.

Doduše, ranjivost evropskih banaka u slučaju Turske je znatno manja nego što je bila svojevremeno u slučaju Grčke, kada je grčka kriza izazvala I krizu cele zone evra. Sada u Turskoj izloženost banaka iz evrozone iznosi oko 147 milijardi evra, od kojih tek oko 13 milijardi otpada na nemačke banke.

Oštre kritike opozicije

Dogovor o Erdoganovoj poseti Berlinu izazvao je oštre kritike levičarski orijentisane nemačke opozicije. Nekadašnji lider Socijaldemokratske partije i Levice, koji je bio i ministar finansija, Oscar Lafontaine, osudio je planiranu posetu, zahtevajući od „savezne vlade da prestane da snabdeva Erdogana oružjem“.

„I ona (Merkel) mora da jasno stavi do znanja da ne može da podržava put ka islamističkoj diktaturi u bilo kojoj formi“, rekao je Lafontaine. „Kancelarka Angela Merkel je Erdogana angažovala kao izbacivača i sada je talac sopstvene politike“.

Socijaldemokratski šef nemačke diplomatije Heiko Maas je branio planiranu posetu, baš kao i čelnici kancelarkinog konzervativnog bloka.

„Suočavamo se sada sa velikim spoljnopolitičkim izazovima. O njima moramo da raspravljamo i iz tog razloga je Erdogan dobrodošao“, istakao je za list Rhein-Neckar-Zeitung šef poslaničke grupe Merkeline stranke u Bundestagu, Volker Kauder, dodajući, pak, da ne vidi način na koji bi EU mogla da pomogne Turskoj izvan već postojeće podrške.

Najveći turski partner

Premda nemačke banke neće značajnije osetiti tursku krizu, vodeća nemačka industrijska grana – automobislka industrija – već je prošlog meseca osetila za 36 odsto manju prodaju u Turskoj nego u istom mesecu prošle godine.

To i dalje ne predstavlja značajan finansijski udar na nemačku ekonomiju, ali činjenica da bi destabilizacija Turske mogla da poljulja ulogu Turske kao svojevrsne brane za ulazak većeg broja izbeglica sa Bliskog istoka u EU dovoljna je da kancelarkin angažman oko Turske doprinese i pozivu Putinu da dođe u Nemačku. I to ne samo zbog Turske.

„Oboje (Merkel i Putin) žele da pošalju signal Vašingtonu da oni sebi neće dozvoliti da ih ucenjuje predsednik SAD Donald Tramp“, ističe Stefan Meister, stručnjak Nemačkog saveta za spoljne poslove.

Na kraju, podsećanje – Nemačka je najveći turski ekonomski partner sa trgovinskom razmenom koja je prošle godine iznosila 37 milijardi evra. Oko 7.000 delom ili u potpunosti nemačkih kompanija posluje u Turskoj, investirajući oko 13 milijardi evra, dok je Turska je šesnaesto po veličini izvozno tržište za Nemačku koja tamo proda robu u vrednosti od 21,4 milijarde evra.