Glamočić je istakao da iza svake tegle meda stoje znanje, strpljenje i svakodnevni rad pčelara, čiji posao u sve većoj meri zavisi od vremenskih prilika, dostupnosti paše i zdravstvenog stanja pčela.

Poslednjih godina pčelari se suočavaju sa sve izraženijim posledicama klimatskih promena. Ranije cvetanje, dugi sušni periodi i visoke temperature menjaju uslove pčelinje paše, zbog čega se dešava da i snažna pčelinja društva ostanu bez dovoljno nektara. U takvim okolnostima, očuvanje pčela postaje važnije od samog prinosa meda.

Poseban izazov predstavlja varoa, parazit koji može da nanese ozbiljne gubitke pčelinjacima. Zbog toga je stručni deo sajma bio posvećen savremenim metodama zaštite pčela, a učesnici su imali priliku da čuju predavanje dr Klausa Valnera iz Nemačke.

Ukazano je na značaj redovnog praćenja zdravstvenog stanja pčelinjih društava, pravovremenih tretmana i primene registrovanih sredstava, uz očuvanje kvaliteta meda i voska.

Važna tema bila je i zaštita pčela prilikom primene sredstava za zaštitu bilja. Jedan nepravilan tretman može da uništi pčelinja društva koja su stvarana godinama, zbog čega je neophodno da poljoprivrednici i pčelari sarađuju i poštuju propise koji se odnose na upotrebu pesticida.

Pored proizvodnih izazova, na sajmu je bilo reči i o ekonomskom položaju pčelara, troškovima proizvodnje i mogućnostima plasmana meda.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ukazao je na značaj organizovanog nastupa proizvođača i razvoja novih tržišta.

On je govorio i o aktivnostima na proširenju izvoza srpskog meda u Kinu, kao i o unapređenju kapaciteta pogona „Naš med”.

Prema njegovim rečima, potpisan je ugovor o nabavci nove mašine za pakovanje meda, vredne 31 milion dinara, koja će omogućiti znatno bržu pripremu proizvoda za domaće i inostrano tržište.

Na sajmu je bilo reči i o značaju sledljivosti, jasnog deklarisanja i analiza kvaliteta meda, kako bi potrošači imali pouzdane informacije o poreklu proizvoda, a pčelari koji proizvode kvalitetan med bolje uslove za njegov plasman.

U tom kontekstu pomenuta je i oznaka „100% iz Srbije”, koja omogućava jasnije isticanje domaćeg porekla proizvoda.

Deveti pčelarski sajam jugoistočnog Balkana organizovan je u saradnji Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Grada Vranja, Društva pčelara „Matica” i pčelarskih organizacija iz regiona.

Na području grada Vranja registrovano je više od 22.000 košnica, a pčelarstvo predstavlja važan izvor prihoda za stotine porodica.