Izvor: FoNet

Strahote iz Drugog svetskog rata i holokaust svedoče o sistematskim i masovnim ubistvima ljudi, koji su počeli pojedinačnim i izolovanim slučajevima kršenja ljudskih prava, navedeno je Pašalićevoj pisanoj izjavi.

Zaštitnik građana ocenjuje da su ksenofobija i netolerancija, u društvu opterećenom istorijskim podelama, bili pogodno tlo za stvaranje mržnje, a onda i nastanak masovnih logora smrti, među kojima je stradalo više od šest miliona Jevreja koji su od 1941. do 1945. godine bili žrtve sistematskog genocida, progona, deportacija.

"Među onima, predviđenim za 'konačno rešenje' sem Jevreja bili su i Romi, Srbi i drugi slovenski narodi koje su nacisti smatrali nepoželjnim ili nižim rasama", podsetio je Pašalić.

On je naglasio kako je "obaveza demokratske države da se suprostavi svakom obliku diskriminacije prema etničkim grupama i drugim manjinskim zajednicama, uključujući i nedvosmislenu osudu raspirivanja nacionalne, verske i rasne mržnje".

Pašalić je pozvao sve građane da se u takvim slučajevima obrate Zaštitniku građana.

Generalna skupština UN se, odlučujući o Međunarodnom danu sećanja na žrtve holokausta, opredelila za 27. januar, dan kada je 1945. oslobođen najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi Aušvic-Birkenau. Na taj način UN skreću pažnju na potrebu zaštite ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, ali i na stalno prisutnu opasnost od rasne, nacionalne i verske mržnje, zasnovanih na predrasudama, podseća u saopštenju Zaštitnik građana.