Đedović Handanović je na konferenciji „BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori“ podsetila na to da građani Srbije nisu osetili posledice energetske krize, niti su, na primer, kao u brojnim evropskim zemljama, stajali u redu za gorivo ili na bilo koji način bili ograničavani.

Takođe, sankcije NIS-u nisu ostavile posledice po samog građanina, a nije bilo ni restrikcija struje, navela je ona i objasnila da je naša zemlja to izbegla zahvaljujući stabilnosti sistema, ali i adekvatnim planiranjem i pravovremenim delovanjem državnog rukovodstva.

Ministarka je ukazala i na dobru povezanost sa susedima, pri čemu je Srbija u kriznim situacijama pomagala i okolnim zemljama isporukama električne energije.

Đedović Handanović se osvrnula na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i jačanje elektroenergetskih i gasnih interkonekcija, naglasivši da će nastavak regionalnog povezivanja biti jedan od ključnih uslova za veću otpornost energetskog sistema.

Prema njenim rečima, energetska sigurnost nijedne zemlje ne može da se zasniva isključivo na sopstvenim kapacitetima, već zavisi i od povezanosti sa susedima i funkcionisanja regionalnog i evropskog tržišta.

Srbija je jedna od zemalja sa velikim brojem elektroenergetskih interkonekcija i naš cilj je, kako je naglasila, da povećamo prekogranične kapacitete sa oko 4.000 na 6.000 megavata.

Danas imamo značajno manje elemenata koji nedostaju da bismo dodatno unapredili našu energetsku sigurnost i otpornost nego pre četiri godine. U tom periodu smo prvi put diversifikovali pravce snabdevanja gasom, posle 30 godina izgradili novi kapacitet za proizvodnju električne energije, dok smo instalisane kapacitete iz Sunca i vetra povećali više od tri puta - sa oko 400 megavata na 1,3 gigavata, precizirala je ministarka.

Takođe, kako je napomenula, ukinuli smo i moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, čime smo otvorili mogućnost da nuklearna energija postane deo budućeg energetskog miksa, a završetak prve faze nuklearnog programa planiramo sredinom 2027. godine.

Đedović Handanović je navela da je završen veliki deo pregovora sa Svetskom bankom o finansiranju novog gasnog programa koji će biti usmeren na jačanje unutrašnje gasne infrastrukture i mogućnosti transporta prirodnog gasa sa juga na sever i sa istoka na zapad zemlje, te da se čeka odluka Odbora direktora Svetske banke o tom pitanju.

Ministarka je, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, istakla da aukcije za dodelu tržišnih premija već daju konkretne rezultate, navodeći sa smo kroz dva kruga aukcija dobili 17 novih vetroparkova i solarnih elektrana, od kojih je osam već na mreži.

Prema njenim rečima, Srbija radi na dodatnom jačanju elektroenergetskih koridora sa susednim zemljama, uključujući Centralnobalkanski koridor, kao i završetak Transbalkanskog koridora, čime će region biti bolje povezan i sa Italijom preko podmorskog kabla.

Ona je najavila da će uskoro početi radovi na gasnoj interkonekciji sa Severnom Makedonijom, dok se radi i na povezivanju sa Rumunijom, zatim diversifikaciji pravaca snabdevanja naftom i razvoju južnih ruta koje bi omogućile veću razmenu naftnih derivata sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

Đedović Handanović je rekla da Srbija želi i brže povezivanje sa evropskim energetskim tržištem, uz napomenu da je naša zemlja među prvima ispunila regulatorne preduslove za spajanje tržišta električne energije i da je naš cilj da budemo spremni za spajanje 2028. godine.

Istovremeno, kako je dodala, zajedno sa Grčkom, Severnom Makedonijom i Bugarskom razvijamo regionalnu inicijativu u kojoj učestvuju operatori prenosnih i transportnih sistema za električnu energiju i gas.

Prema njenim rečima, početkom oktobra u Nišu će biti održan samit na kojem će biti nastavljen dijalog o kritičnim pitanjima koja treba da povećaju energetsku sigurnost i otpornost regiona.

Đedović Handanović je, govoreći o diversifikaciji snabdevanja gasom, napomenula da oslanjanje na jednog dobavljača nosi određene rizike, zbog čega je važno obezbediti infrastrukturu koja omogućava pristup različitim izvorima i pravcima snabdevanja.

Ona je, kada je reč o saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, ukazala na potencijal projekta reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“, koji bi imao značaj ne samo za Srbiju, već i za energetsku sigurnost čitavog regiona.

RHE „Đerdap 3“ je dobra prilika za razvoj zajedničkog projekta na osnovu sporazuma o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike koji je ratifikovan u Narodnoj skupštini, podsetila je ministarka i ocenila da je to projekat sa snažnom regionalnom dimenzijom jer je svima potrebno više kapaciteta za skladištenje energije.

Istovremeno, ovaj projekat pruža mogućnost da dodatno ojačamo saradnju sa Rumunijom i razvijamo strateške odnose sa SAD, s obzirom na to da „Đerdap 3“ ima potencijal da bude jedna od najvećih baterija u Jugoistočnoj Evropi, zaključila je Đedović Handanović.