Izvor: FoNet

Kako je objasnio, sve te aplikacije koriste podatke iz sistema razmene preko sistema koji kontroliše Svetska meteorološka organizacija.

"Svi ti sistemi koriste iste skupove podataka. To su takozvane sinoptičke stanice koje sve zemlje imaju i one šalju u razmenu podatke o temperaturi, vlažnosti, kao i meteorološkim pojavama, kao što su oblačnost, vetar i druge", kazao je Lekić.

Prema njegovim rečima, na osnovu tih podataka različite insitutucije na nacionalnom ili evropskom nivou prave prognozu vremena.

Ti modeli se matematički spajaju sa onim što se osmatra na meteorološkim radarima i tako se najavljuju nepogode i ostali vremenski uslovi, precizirao je Lekić.

Govoreći o pouzdanosti aplikacija, on je istakao da se izvor podataka može videti u odeljku "O aplikaciji".

Moguće su, ipak, greške, u predviđanjima aplikacija, jer daju podatke za određenu površinu i podrazumevaju da će se određena meteorološka pojava dogoditi na nekom delu te površine.

Zato nekada najavljena kiša u Beogradu padne samo u jednom delu grada, dok drugi ostane potpuno suv, zaključio je Lekić.