Ova visokoobrazovna ustanova razvija važan projekat koji će uz pomoć nauke olakšati svakodnevnicu u velikim, urbanim sredinama.

Sa univerziteta u Italiji i Norveškoj, neki od najuticajnijih evropskih naučnika čak i saradnici Nobelovaca, došli su u Niš, kako bi dali svoj doprinos projektu koji statističke i slične podatke uz pomoć tehnologije koristi za unapređenje života. Možda zvuči komplikovano, ali je cilj ovog posla da nam svakodnevnicu u gradovima učini jednostavnom.

“Odličan primer je saobraćaj. Već danas znamo da se u javnom prevozu koriste senzori za kretanje autobusa na primer. Ipak, sve zavisi od toga koliko ćemo te podatke da koristimo. Ako ljudima nije dostupna informacija da li im je lakše da do cilja stignu autobusom ili pešice i na taj način smanje zagađenje u gradu, onda nam sva ta tehnologija ne vredi puno”, objašnjava nam Carlo Sessa, naučni ekspert statistike i demografije.

Projektom Ekonomskog fakulteta predviđe se da svako od nas pruži svoj doprinos kako bi u budućnosti Niš postao takozvani pametni grad.

"Zašto ime projekta UR-DATA? Zato što je svako od nas podatak. Naše kretanje u stvari ukazuje na to šta je nama u stvari potrebno. Ako pogledate google mapu i pustite je kroz neki od naših programa, videćete da postoje delovi grada gde hodanja gotovo da nema. Ljudi samo dođu kolima do svog cilja. Zašto je to tako? Da li tu možda nedostaju zelene površine, da li nedostaju sadržaji da bi taj deo grada bio bolji", kaže Jelena Stanković, rukovodilac projekta UR-DATA Ekonomskog fakulteta u Nišu.

"Mi verujemo da će rezultati istraživanja koje ćemo obaviti u naredne tri godine učiniti da osavremenimo grad, da krenemo sa sprovođenjem onoga što naši istraživači zaključe da je najbolje za Niš i okolinu", prognozira Tadija Đukić, dekan Ekonomskog fakulteta u Nišu.

Procena je da nismo daleko od trenutka kada će naši gradovi postati pametni. Kojom brzinom stižemo do tog cilja ne zavisi toliko od nauke koliko od društvene svesti građana.

“Svi danas mogu da imaju pristup kompujteru, mobilnom telefonu, društvenim mrežama... Svi imamo istu priliku, pitanje je da li je jednako koristimo. Nema to veze sa tehnologijom, već sa načinom na koji je građani koriste. Cilj nam je da je upotrebimo u korist pitanja kao što su uklanjanje otpada, snabdevanje strujom, obrazovanje, zdravstvena nega i slične stvari”, poručio je Peter Nijkamp, profesor ekonomske geografije.

Rad na ovom projetku doneo je puno i Univerzitetu u Nišu, pre svega Ekonomskom fakultetu, koji sada ima naprednije istraživačke laboratije i više naučnika citiranih u stručnim časopisima.