Đedović Handanović je istakla da je svet ponovo suočen sa energetskom krizom, smanjenom proizvodnjom nafte i poremećenim lancima i rutama snabdevanja, ali da je situacija u Srbiji stabilna.

Prema njenim rečima, do sada je održana stabilnost snabdevanja naftnim derivatima, pažljivo se nadgleda stanje na tržištu i preduzimaju mere da energetski sektor ostane otporan na spoljašnje šokove.

Ministarka je naglasila da snabdevanje neće biti ugroženo sve dok radi Rafinerija nafte u Pančevu, navodeći da sada imamo dizela za 89 dana naših potreba, dok je proizvodnja u Rafineriji 330.000 tona mesečno, što je blizu maksimuma.

Cilj države, kako je istakla, jeste da se održi nesmetano snabdevanje, da cene goriva ne rastu kao u drugim zemljama, da budu prihvatljive za građane i da se ne ugroze naftne kompanije koje posluju u Srbiji.

Ona je ukazala na to da je za postizanje navedenog cilja sprovedeno više mera, među kojima je ustupanje 40.000 tona dizela iz državnih rezervi naftnim kompanijama.

Ministarka je objasnila da se državne rezerve koriste kako ne bi došlo do nestašica i da bi se cene na pumpama održale prihvatljivim za građane, uz napomenu da se uporedo obnavljaju državne rezerve i kupuju nove količine kojima se pune rezerve.

U poslednje tri godine, kako je navela, udvostručene su rezerve dizela, rezerve benzina povećane su dva puta, a ukupan nivo obaveznih rezervi podignut je za 79 odsto.

Đedović Handanović je, povodom sankcija NIS-u i pregovora o promeni vlasništva nad ovom kompanijom, objasnila da se uporedo vode pregovori između Srbije sa potencijalnim kupcem o uslovima ugovora između akcionara i razgovori sa Kancelarijom za kontrolu strane imovine Sjedinjenih Američkih Država.

Pregovori sa Mađarskom, kako je ocenila, napreduju, a trenutno se usaglašavaju detalji u vezi sa ugovorom između akcionara, sve u cilju maksimalne zaštite interesa države, budući da je NIS jedna od najvažnijih kompanija u zemlji.

Ministarka je podsetila na to da Srbija želi da poveća učešće za pet odsto, ali da će to biti moguće tek kada se završe pregovori „Gaspromnjeftaˮ i MOL-a.

Ona je napomenula da uvek postoji politička dimenzija pregovora, koju je teško predvideti, dodajući da su pregovori između kupca i prodavca održani tokom vikenda u Rusiji, a da je država u stalnoj komunikaciji sa prodavcem, kupcem i američkom administracijom.

Prema njenim rečima, situacija sa snabdevanjem gasom je stabilna i investicije u izgradnju gasne infrastrukture napreduju.

Gasni aranžman sa „Gaspromomˮ je produžen do juna, po veoma povoljnim uslovima kakve smo i do sada imali, ukazala je ministarka i ponovila da su sva skladišta gasa puna i u Srbiji i u Mađarskoj, čime je obezbeđena sigurnost snabdevanja po pristupačnim cenama u narednom periodu, a stabilne su i isporuke gasa iz Azerbejdžana.

Sa Svetskom bankom pregovaramo o faznom programu finansiranja za izgradnju unutrašnje gasne infrastrukture i skladišta kojim ćemo povećati kapacitete gasne mreže u Srbiji, samim tim i kapacitet korišćenja gasnih interkonektora koje gradimo sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, čime ćemo diverzifikovati snabdevanje prirodnim gasom, navela je Đedović Handanović.

Na sastanku je istaknuto da tranformacija „Elektroprivrede Srbijeˮ dobro napreduje i da će biti završena ove godine.

Takođe, navedeno je da je izmenama propisa prošle godine omogućeno malim kompanijama da pređu na garantovano snabdevanje i tako smanje troškove električne energije, a uporedo se nastavlja i briga o ugroženim domaćinstvima.

Ministarka je prenela da je u EPS-u finansijsko stanje stabilno, da nema kredita za likvidnost, uz 100 odsto realizaciju investicija u sektoru uglja u 2025. godini.

Prema njenim rečima, proizvodna postrojenja su sve starija, a izazovi sve veći, uključujući primenu Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM).

Primarni cilj u sektoru električne energije jeste da gradimo nove proizvodne kapacitete i povećavamo energetsku efikasnost na strani potrošnje, istakla je Đedović Handanović i dodala da se ujedno vodi računa i o najugroženijim građanima, te je ove grejne sezone 193.000 domaćinstava imalo popust na računima za električnu energiju, gas ili grejanje.

Ona je navela da je stepen naplate dugovanja prema „Elektroprivredi Srbijeˮ i „Srbijagasuˮ blago napredovao u odnosu na prethodnu godinu, dok izazov predstavlja naplata dugovanja nasleđenih iz prošlosti.

Sastanku u okviru posete Misije MMF-a prisustvovali su i direktori energetskih preduzeća i stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Lev Ratnovski.