Izvor: Gazeta ekspres, B92

List se poziva na neimenovane diplomatske izvore i navodi da postoji mogućnost da se Tramp o tome dogovorio sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na nedavnom samitu u Helsinkiju.

Prema saznanjima tog lista, Trampova administracija, tj. oni koji se bave spoljnom politikom, složili su se da Kosovo da teritoriju Srbiji u zamenu za priznavanje.

Ova radikalna promena u administraciji predsednika SAD dešava se nakon odlaska bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost H.R. Mekmastera, i posle dolaska na to mesto Džona Boltona, koji je, navodi list, poznat po svom anti-kosovskom pristupu iz vremena kada je bio ambasador SAD u UN.

To, prema oceni prištinskog lista nije dobar razvoj događaja, koji Gazeta vidi ovako: „Postoji mogućnost da će se razgovarati o razmeni teritorija. Ali, kraj ove drame je taj da Kosovo, ono šta ostane od njega, može da se smatra provincijom Albanije", navodi neimenovani izvor prištinskog lista.

Prištinski dnevnik navodi da su svi američki predsednici od Džordža Buša starijeg do Trampa bili jedinstveni kada je reč o granicama Kosova, tj. da se one ne smeju dirati i da nema podele Kosova.

"Donald Tramp, nekonvencionalni američki predsednik, njegov tim, nisu saglasni sa većinom stvari koje su radili njegovi prethodnici, kako unutar, tako i izvan Amerike, a po svemu sudeći, ni kada je reč o Kosovu", navodi se u članku.

U tekstu u kojem se podseća da je međuanrodna zajednica neprestano odbijala ideju o podeli teritorija, izvan granica koje su bile u okviru Jugoslavije, list konstatuje da se ne zna šta će se desiti ako se bude diralo u "granice" Kosova.

"Ono šta se zna jeste to da administracija Donalda Trampa isto razmišlja kao i Rusija kada je reč o podeli Kosova", tvrdi list. Inače, prvi Albanac koji je izneo ideju o razmeni teritorija izmedu Kosova i Srbije je akademik Redžep Ćosja, podseća za Gazetu expres analiticar i publicista Ernst Ljuma.

On (Ćosja) je rekao da je najbolje rešenje da se tri severne opštine (Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) daju Srbiji, a u zamenu da dobijemo ono što smo nekad imali, Preševo, Bujanovac i Medvedju“, naveo je on. Ljuma je u emisiji „Debat Plus“ na RTV Dukađini rekao da ova ideja tada uopšte nije dobro primljena i da je javno mnjenje ni danas ne prihvata.

Prema njegovim rečima, 1954. izvršena je razmena zemlje kako bi bila postignuta etnicka ravnoteža i jačanje bratstva i jedinstva. „Sever Kosova je više bila ničija zemlja nego srpska ili kosovska“, rekao je on.

Po njemu, problem severa Kosova nije nov problem, niti je stvoren nakon poslednjeg rata, već postoji poslednjih 50 godina. Analitičar Dardan Isljami kaže da podela Kosova ne zadovoljava nijednu stranu, ali da je to srednja opcija koja nije toliko loša. Isljami je u emisiji „Debata Plus“ rekao i da opcija razmene teritorija nije najgora moguća opcija, pošto ima i gorih, medju tri-četiri potencijalna scenarija.

On kaže da granice treba da se vrate onako kako su bile i da nema potrebe da Kosovo uzima, niti da daje teritoriju.„Severne opštine, da budemo iskreni, nikada nisu bile naše. Tamo nemamo kuće, ni grobove nikada nismo imali“, dodaje on.