Nažalost, ističe direktor Nišvila Ivan Blagojević, to je gotovo trostruko manje nego što je dodeljeno najboljim filmskim festivalima Paliću i Kustendorfu (po 12 miliona) ili najboljem pozorišnom festivalu – BITEF-u (takođe 12 miliona).

“Koliko su muzički festivali diskriminisani, najbolje govori zbirno izdvajanje za tri najbolja filmska festivala (Palić, Kustenfdorf i FEST) koje iznosi 33 miliona dinara – naspram tri najbolja muzička festivala (Nišville, Gitar art i Beogradski jazz festival) koji su ukupno dobili 12, 2 miliona dinara”, poručuju iz Nišvila.

- Naglašavamo da samo tehničko opremanje Nišvilla košta najmanje trostruko više od svih ovih pobrojanih festivala zajedno, a da je jedino Nišville rangiran u TOP 10 evropskih džez festivala, po londonskom Gardijanu, dodaju organizatori.

“Treba napomenuti da je Komisija za filmsko stvaralaštvo ipak prepoznalo jedan segment pratećih programa Nišvila i selektiranih 100 muzičkih filmova koji će biti prikazani na osam bioskopa, dodelivši mu dodatnih 200.000 dinara”, napominju iz Nišvilla.

“To, nažalost, nije bio slučaj sa Komisijom za dramsko stvaralaštvo, koje je odbilo najkvalitetniji prateći segment festivala - džez teatarski festival Nišvila, sa obrazloženjem da nije usklađen sa opštim interesom u kulturi iako je muzički tetatar danas svetski primarni koncept. Dvadeset internacionalnih predstava muzičkog opredeljenja su upravo ono što nedostaje pozorišnoj sceni Srbije (osim BITEF-a Srbija praktično nema ni jedan međunarodni pozorišni festival) i očigledno je da Komisija daje prednost smotrama domaćih  i ex-Yu teatara, kao i dodatnim premijerama brojnih beogradskih pozorišta. Sjajne pozorišne kritike sa predstava prikazanih tokom Nišvila poslednjih godina (Kulturni dnevnik nas RTS-u, Večernje novosti, Politika, Blic, Danas…) nisu uzete u obzir”, saopšteno je iz Nišvila.

Iz obrazloženja Komisije zaključujemo, kaže Blagojević, da je bolje da Nišlijama uskratimo upoznavanje sa modernim teatrom i ugasimo taj segment festivala.

“Ne možemo a da se ne načudimo kriterijumima Komisije koja dodeljuje sredstva u pozorišnom svetu nepoznatim festivalima poput Borus Cap PR ’Bears BM’ (1.500.000 dinara), ili premijeri iste agencije registrovane za turizam – pod nazivom ‘Ko reku prlja, ima da nadrlja’ (1.000.000 dinara), koja više asocira na konkurse Ministarstva za zaštitu životne sredine”, kažu iz Nišvilla.

Paradoks je takođe da na Konkursu za dramsko stvaralaštvo deo novca odlazi na adaptacije pozorišnih zgrada i nabavku tehnike, iako su valjda programi i stvaralaštvo prioritet Konkursa, kaže Ivan Blagović.

I na kraju, zaključuje Blagojević, najveći deo sredstava opet je otišao Beogradu, pa je vreme - ili da u komisijama bude i neko izvan Beograda, ili da se razdvoje opredeljeni budžeti za Beograd i ostatak Srbije, kao i komisije.

Na kraju saopštenja iz Nišville džez festivala podsećaju da je Nišvil postao svojevsni Festival – festivala sa150 koncerata, 20 pozorišnih muzičkih predstava, 100 muzičkih filmova, street art likovnom kolonijom, književnim programom, Striporamom, Zelenim ateljeom, brojnim izložbama, promocijama, a u sklopu festivala se održava i Serbian showcase, kao i workshop na kojem najveće zvezde festivala besplatno edukuju studente muzičkih akademija i brojne izlozbe promocije i radionice na 20 različitih bina. Pod okriljem Nišvila radi i jedini džez muzej u Srbiji.