Mihajlović je poručila da je povećanje energetske efikasnosti nacionalni projekat i posao koji se tiče svih institucija, privrede i građana, prenela je Pres služba Ministarstva rudarstva i energetike.

“Ovo je osmi put da na javnom pozivu država dodeljuje sredstva za povećanje energetske efikasnosti u javnim objektima, a prvi put novac se dodeljuje preko Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, koja je u sastavu Ministarstva i osnovana je upravo sa zadatkom da pomaže i javnom sektoru, ali i građanima, da brže radimo na podizanju energetske efikasnosti. Ukupna vrednost projekata koji se sufinansiraju kroz javni poziv je 1,12 milijardi dinara, od čega je 687,6 miliona dinara iz sredstava Ministarstva rudarstva i energetike, preko Uprave, a 436,3 miliona dinara je učešće lokalnih samouprava. Sve što uradimo kroz ovaj projekat znači zdraviju životnu sredinu i uštede energije, i to od 30 do 50 odsto godišnje, u zavisnosti od primenjenih mera. Na godišnjem nivou ušteda u potrošnji električne energije biće devet miliona kWh, a očekivano smanjenje emisije CO2 je oko 4.500 tona godišnje”, rekla je potpredsednica Vlade.

Ona je podsetila da država, pored javnih objekata, sufinansira i ulaganja u povećanje energetske efikasnosti i u domaćinstvima, gde je do sada kroz tri javna poziva u prethodnih godinu dana obuhvaćeno oko 25.000 domaćinstava u svim delovima Srbije. Ukupno ulaganje kroz subvencije države i lokalnih samouprava je oko 2,7 milijardi dinara, od čega su 1,4 milijarde dinara subvencije Ministarstva. Takođe, u saradnji sa Svetskom bankom i EBRD obezbedili smo još 70 miliona evra za nastavak projekta, kojim očekujemo da bude obuhvaćeno više od 100.000 domaćinstava.

Ona je najavila da će država nastaviti da raspisuje javne pozive, da povećava gde je potrebno subvencije koje daje država i da veruje da je moguće da u naredne tri godine barem 45 odsto domaćinstava bude obuhvaćeno ovim projektom.
“Ako znamo da Srbija danas troši oko četiri puta više energije nego prosečna članica EU za stvaranje jedinice BDP-a i skoro dva puta više toplotne energije po metru kvadratnom u domaćinstvima u odnosu na EU, jasno je koliko je ova oblast važna, i danas, kad imamo energetsku krizu, ali i za budućnost. I kad slušamo kako u drugim evropskim zemljama pozivaju građane da štede struju, onda bi trebalo da se zamislimo šta sami možemo da uradimo da kroz ovu krizu prođemo što bezbolnije. Država je tu da obezbedi novac, da raspisuje javne pozive, ali samo ako svi zajedno budemo radili na tome možemo učiniti da imamo i dovoljno energije i zdravu životnu sredinu”, poručila je Mihajlović.

Projekti za koje su dodeljena sredstva uključuju osnovne škole, zgrade opština, domove kulture, vrtiće, fakultete, centar za socijalni rad, zatvoreni bazen, javno osvetljenje, a prvi put javnim pozivom bili su obuhvaćeni i instalacija fotonaponskih sistema i solarnih panela za proizvodnju električne energije.

Subvencije su dodeljene za projekte u: Trgovištu, Niškoj Banji, Kuršumliji, Gadžinom Hanu, Užicu, Bosilegradu, Vranju, Ražnju, Kraljevu, Svilajncu, Ljuboviji, Novom Sadu, Zaječaru, Vrnjačkoj Banji, Novom Pazaru, Nišu, Boljevcu, Valjevu, Kragujevcu, Kuli, Priboju, Trsteniku, Smederevskoj Palanci, Negotinu, Ljigu, Pirotu, Bačkom Petrovcu, Vlasotincu, Smederevu, Kniću, Kikindi, Subotici, Senti, Bačkoj Palanci, Krupnju, kao i beogradskim opštinama Obrenovac, Palilula i Stari grad.