Izvor: Tanjug

"Ukoliko poslanici usvoje inicijativu dvotrećinskom većinom, može se započeti rad na finalnom prelogu amandmana", navela je Nela Kuburović na otvaranju savetovanja sudija "Sudijski dani 2018", u Vrnjačkoj Banji.

Viši sud u Beogradu dobitnik je prve nagrade, koju dodeljuje Vrhovni kasacioni sud u kategoriji ''Povećanje broja ukupno rešenih predmeta u sudu u odnosu na isti period prethodne godine'':

Drugu nagradu u istoj katerogiji dobio je Viši sud u Vranju a treću Prekršajni sud u Novom Sadu, saopšteno je u Vrnjačkoj Banji na otvaranju savetovanja sudija "Sudijski dani 2018".

U kategoriji ''Povećanje broja rešenih starih predmeta u sudu u odnosu na isti period prethodne godine'', prvu nagradu je dobio Osnovni sud u Kragujevcu, drugu Osnovni sudu u Nišu, a treću Privredni sud u Novom Sadu.

Priznanja za doprinos unapređenju efikasnosti i kvalitetu sudskog sistema dodeljena su Višem sudu u Kraljevu, Višem sudu u Užicu, Višem sudu u Nišu, Osnovnom sudu u Kragujevcu, Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Osnovnom sudu u Novom Sadu, Osnovnom sudu u Leskovcu, Trećem osnovnom sudu u Beogradu, Osnovnom sudu u Knjaževcu, Privrednom sudu u Beogradu, Privrednom sudu u Kragujevcu, Prekršajnom sudu u Pančevu.

Ukazujući da naš važeći Ustav nije na najbolji način uredio sudijsku nezavisnost, Kuburović je istakla da je upravo zato Nacrt amandmana na Ustav, koje je pripremilo Ministarstvo pravde poštujući preporuke Venecijanske komisije, znatno povećao ustavnu materiju na uštrb zakonske materije u pitanjima statusa sudija.

Takođe, promenjen je i sastav Visokog saveta sudstva, a norme o njemu znatno su obimnije od onih koje sadrži važeći Ustav, navela je ona.

"Ova konstitualizacija mnogih pitanja koja su po važećem Ustavu prepuštena zakonodavnoj vlasti, jeste izraz naše težnje da se osnaži nezavisnost sudija", poručila je ministarka.

Ona je precizirala da Nacrt amandmana definiše stalnost sudija kao neprekidno vršenje sudijske funkcije od prvog izbora za sudiju do navršetka radnog veka, čime se ukida rešenje iz važećeg Ustava, prema kome se lice prvi put bira na sudijsku funkciju na tri godine.

"Narodna skupština, koja po važećem Ustavu bira sudije na probu, više ne drži 'ulaznicu' u red sudija i ne odlučuje o početku sudijske karijere. I sudije i predsednike sudova, prema nacrtu amandmana, bira Visoki savet sudstva", navela je Kuburović.

Nacrt amandmana je predvideo i da sudija može biti premešten u drugi sud samo svojom voljom, a protiv svoje volje - samo ako bude ukinut sud u kome vrši funkciju.

"U tom slučaju, sudiji ne prestaje funkcija, već se on premešta u drugi sud iste vrste i stepena ili drugi sud istog stepena (ako se ukida vrsta suda), pri čemu ima pravo da izabere platu koja je po njega povoljnija", navela je Kuburović ukazujući da se sudijama se povodom odluke o premeštaju jemči pravo žalbe koju podnosi Vrhovnom sudu Srbije.

Ona je istakla da su pomenute novine samo neke od velikih novina koje snažno treba da ojačaju stalnost i nepremestivost sudija.

Ministarka pravde je ukazala da je sama procedura izmene našeg Ustava je komplikovana i zahteva vreme.

"Nadam se da će Vlada kraja oktobra uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava, i ukoliko to poslanici potvrde dvotrećinskom većinom, može se započeti rad na finalnom prelogu amandmana. Podsetiću vas da je skupštinski Odbor za ustavna pitanja nadležan da izradi taj predlog, uz organizovanje javne debate i javnih slušanja. Ukoliko narodni poslanici dvotrećinskom većinom usvoje izmene Ustava, onda amandmani idu na verifikaciju kod građana Srbiije putem referenduma", ukazala je ministarka.

Ona je istakla da čvrsto stoji iza stava da nacrt, koji je izradilo Ministarstvo pravde uvažavajući preporuke Venecijanske komisije i veliki broj predloga struke, garantuje visok stepen sudijske nezavisnosti i profesionalnosti sa jedne strane, ali i njene odgovornosti sa druge.

Inicijativa za izmenu Zakona o prekršajima

Kuburović je predočila sudijama i da je Ministarstvu pravde dostavljena inicijativa predsednika Prekršajnog suda u Beogradu za izmenu Zakona o prekršajima u delu koji propisuje rok zastarelosti izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere.

"Ova inicijativa je utemeljena, te sam mišljenja da su intervencije nužne. Privredni apelacioni sud inicirao je izmene Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako bi se otklonila neprimenjivost pojedinih odredaba u vezi sa stečajnim postupkom, te će Ministarstvo raditi na izmenama i ovog Zakona", napomenula je Kuburović.

Ona je podsetila i da je jačanje sistema e-Pravosuđa deo reforme pravosudnog sistema u cilju unapređenja njegove efikasnosti i kvaliteta.

"Uvođenjem Pravosudnog informacionog sistema za elektronsku razmenu podataka između pravosudnih i drugih državnih organa, sa ciljem ubrzanja postupaka, a indirektno radi povećanja pouzdanosti statističkih izveštaja, još jednom se pokazalo nastojanje Ministarstva pravde da obezbedi pravosuđu moderne uslove za rad", navela je ona ukazujući na veliki odziv sudova.

Do 5. oktobra sudovi su, kako je navela, ukupno uputili 136.899 upita, koji bi inače bili poslati u papirnoj formi - poštom, te prouzrokovali papirnu formu odgovora i troškove poštarine.

"Zahvaljujući elektronskom načinu slanja upita, ušteđeno je samo na poštarini preko 12 miliona dinara", istakla je Kuburović.

Svoje obraćanje sudijama na savetovanju Kuburović je završila nadom u poboljšanje efikasnosti i kvaliteta pravde.

"Verujem da smo svi posvećeni istom cilju, a to je uspostavljanje pravosuđa kojim će pre svega biti zadovoljni građani, a koje se zasniva na evropskim standardima, uz potpuno poštovanje i uvažavanje domaće pravne tradicije", rekla je Kuburović.