Izvor: Novosti

Što više voća i povrća, osnovna je preporuka stručnjaka za ishranu, ali koliko voća zaista smemo da jedemo? Stiv Džobs, suosnivač kompanije "Epl", bio je poznat po svojoj ishrani koja se bazirala na voću, verujući da ono čisti njegovo telo od štetnih toksina. Glumac Ešton Kučer, koji je prihvatio Džobsovu dijetu s voćem, na kraju je završio u bolnici zbog problema s pankreasom. To navodi na sumnju da li je zaista dobro da jedemo mnogo voća.

- Glavna zabrinutost kod preteranog unosa voća je prirodni šećer. Iako voće uglavnom sadrži dosta šećera, istraživanja konstantno povezuju konzumaciju celog ploda sa smanjenim rizikom za razvoj gojaznosti i drugih metaboličkih bolesti - rekao je doktor Robert Lustig, autor knjige o ishrani pod nazivom Fat Chance.

Voće takođe sadrži i druge sastojke koji ublažavaju rizik od većeg unosa šećera, navodi "Tajm". Kako objašnjava dr Lustig, ono sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Zajedno, te dve vrste vlakana formiraju neku vrstu rešetke u unutrašnjoj strani duodenuma u tankom crevu. "Rešetka" sprečava da se znatan deo šećera voća apsorbuje ranije tokom procesa varenja.

- Poput zaustavljanja talasa cunamija, praveći podvodni zid, ova barijera ograničava apsorpciju šećera tako da ne opterećuje jetru - objašnjava dr Lustig.

Osim što pomaže u kontroli apsorpcije šećera iz voća, kombinacija rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana iz cele voćke takođe podstiče varenje.

- Vaše crevo signalizira mozgu da ste siti kada ono što ste pojeli napuni vaš treći deo tankog creva - ileum. Tada vlakna pomažu molekulima hrane da popune brže ileum, zbog čega ćete se brže osećati sitim u odnosu na to kada biste jeli hranu bez vlakana - rekao je dr Lustig.

Ipak, preterana konzumacija voća, upozorava ovaj stručnjak, ima svoje loše strane. Preveliki unos svežeg voća može da izazove dijareju.