Izvor: Tanjug

U istraživanju naslovljenom "Srbija 2026: Ekonomski iskorak u eri rastućih globalnih i regionalnih izazova" institut IFIMES navodi da se  očekuje da Srbija ove godine sustigne Hrvatsku po visini nominalnog BDP-a, a da 2027. godine preuzme poziciju najveće ekonomije jugoistočne Evrope.

Kako navode, predviđa se da do 2030. godine Srbija dodatno poveća prednost nad Hrvatskom i značajno nadmaši Sloveniju po ukupnoj veličini ekonomije, učvršćujući svoj status centralnog ekonomskog stuba zapadnog Balkana.

Autori istraživanja upozoravaju da će održivost ove pozicije zavisiti od sposobnosti Srbije da ekonomski rast pretoči u inkluzivan i dugoročno održiv razvoj, uz kontinuirani fokus na makroekonomsku stabilnost, energetsku sigurnost i institucionalnu otpornost.

IFIMES navodi projekcije MMF-a, prema kojima se realni rast BDP-a Srbije za 2026. procenjuje na između tri i četiri odsto, uz inflaciju od između 3,2 i 4,0 odsto, dok stopa nezaposlenosti ostaje stabilna u rasponu od 8,4 do 8,8 odsto.

Projekcije MMF-a predviđaju fiskalni deficit na ispod tri odsto BDP-a, javni dug oko 46 do 47 odsto, dok tekući račun bilansa iznosi minus pet do minus šest odsto BDP-a, odražavajući uvoz investicija i trgovinski deficit.

Prenoseći ocene MMF-a, IFIMES naglašava otpornost makroekonomskih politika Srbije u kontekstu globalne neizvesnosti, upozoravajući istovremeno na geopolitičke rizike, spoljnu nestabilnost i potrebu za strukturnim reformama, s posebnim naglaskom na političku i investicionu klimu.

Kako navodi IFIMES u istraživanju, strukturalna snaga Srbije ne proizlazi iz kratkoročnih cikličkih kretanja, već iz demografskog i tržišnog potencijala, razvijene industrijske baze, izvozne orijentacije, strateških infrastrukturnih i energetskih projekata, kao i kontinuiranog priliva stranih direktnih investicija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posebno naglašava značaj energetske sigurnosti, razvoj nuklearnih i modularnih elektrana, ubrzane reforme u sektoru odbrane i policije, te ulogu stranih direktnih investicija, koje su u 2025. premašile 3,5 milijardi evra, navedeno je u istraživanju ljubljanskog instituta.

IFIMES dodaje i to da su stabilizacija energetskog sektora i završetak ključnih ugovora, uključujući kupoprodaju NIS-a, od ključnog značaja za planirano povećanje penzija i unapređenje životnog standarda u Srbiji.

Autori istraživanja ističu da 2026. godina donosi najpovoljniju ekonomsku poziciju Srbije do sada, ali u znatno izazovnijem i nepredvidivom globalnom okruženju.

U takvom kontekstu, konsolidacija ekonomske moći, uz istovremena ulaganja u bezbednost i institucionalnu otpornost, predstavlja racionalnu strategiju prilagođavanja dinamici međunarodnih odnosa, gde prevladavaju principi moći nad formalnim normama, ističe IFIMES.

U istraživanju se navodi da iznosi BDP-a po glavi stanovnika ukazuju da Srbija i dalje zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom po ovom pokazatelju, ali i da infrastrukturna ekspanzija u prethodnoj deceniji, što uključuje izgradnju oko 650 kilometara brzih saobraćajnica i autoputeva, predstavlja vidljiv doprinos ekonomskom razvoju.

IFIMES naglašava da će sposobnost Srbije da kvantitativni ekonomski rast transformiše u održivi i inkluzivni društveni razvoj predstavljati ključni test ekonomske i socijalne politike u narednoj deceniji.

Kako kažu, za očuvanje nove regionalne uloge Srbije neophodno je održavati makroekonomsku stabilnost, ubrzati strukturne i institucionalne reforme, povezati ekonomski rast sa socijalnom kohezijom i koordinirati spoljnu politiku u skladu sa kompleksnom multipolarnom arhitekturom međunarodnih odnosa.