“Nakon uspešno održanog festivala ‘Muzički edikt’, a sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa niškog G. G. Arsenija, hor NCPD ‘Branko’ je od 12. do 17. juna boravio u Kapadokiji, drevnom mestu ranih hrišćana i Istanbulu - Turska”, preneto je u saopštenju koji su potpisali J. Milutinović i Z. Stojnić.

Po dolasku u Kapadokiju, niški hor je posetio podzemni grad Kajmakli, jedan od najvećih u toj oblasti, koji je služio kao utočište hrišćanima od verskih progona muhamedanaca i arapskih osvajanja.

U nastavku, usledio je obilazak manastira u kome je boravio Sv. Simeon Stolpnik. Na ovom mestu horisti su otpevali Mokranjčev kondak “Vozbranoj Vojevodje”.

Hodočasnici su obišli i hrišćansko naselje Zelva, u kom se čuvaju ostaci hramova iz prvih vekova Crkve, kao i naselje Goreme, karakteristično zbog arheoloških ostataka manastira u kome je živeo i podvizavao se Sv. Vasilije Veliki. Goreme se odlikuje i izuzetno očuvanim freskopisom iz najranijeg perioda hrišćanskog života na tlu Kapadokije.

Horisti su se upoznali i sa tradicionalnom izradom grnčarije i karakterističnom proizvodnjom odeće od kože, dok je tradicionalno panoramsko razgledanje kapadokijskih pejzaža iz balona bilo nezaobilazno. Nakon Kapadokije, članovi hora NCPD “Branko“ posetili su u Istanbul.

U Svetom Konstantinovom Carigradu, niški hor je obišao Svetu Sofiju, nekadašnju Veliku crkvu, koju je podigao Sveti car Justinijan u 6. veku, a sultan Mehmet II Osvajač, po osmanskom osvajanju Carigrada, pretvorio u džamiju.

Od 1935. godine Aja Sofija postaje muzej i to biva sve do 2020. kada odlukom turskih vlasti ponovo postaje aktivni bogoslužbeni objekat muslimanske veroispovesti.

Niški hor je posetio i Vaseljensku patrijaršiju u čijem se sklopu nalazi Saborna crkva Svetog Đorđa, u kojoj je hor pojao himnu Presvetoj Bogorodici Sv. Nektarija Eginskog “Agni partene”.

Na praznik Polaganja rize Presvete Bogorodice hor je posetio Vlahernsku crkvu Presvete Bogorodice u kojoj se desilo čudo koje hrišćani danas proslavljaju kao Pokrov Presvete Bogorodice, ali i samo Polaganje Njene Svete rize.

Na samom kraju putovanja hor je imao priliku da krstari Zlatnim rogom i Bosforom. hor je polazeći za Niš sa sobom poneo samo ono najdragocenije, a to je svest o važnosti sećanja na živote i trudove ranih Hrišćana u tada mladoj Hristovoj Crkvi u Kapadokiji, kao i na zlatni period istorije Crkve i živote njenih Svetih u Carigradu.