Izvor: DOJČE VELE, B92

Lideri Evropske unije pronašli su najmanji zajednički sadržalac u izbegličkoj krizi – bolja zaštita spoljnih granica i efikasnije deportacije onih koji nemaju pravo na azil. U trenutku dok Italijom vlada koalicija koja odbija pristup spasilačkim brodovima, a zemlje Višegradske grupe odbijaju da i jedna jedina izbeglica bude raspoređena kod njih, jasno je da EU može da se dogovori samo o restriktivnijoj politici. Veruje se da će to biti i centralna tema samita šefova država i vlada članica EU koji se u sredu i četvrtak odigrava u Salcburgu.

Sebastijan Kurc, kancelar Austrije koja trenutno predsedava EU, u nedelju je pred pripremni sastanak sa kancelarkom Angelom Merkel insistirao na jačanju evropske agencija za zaštitu granica "Fronteks". Njegova ideja – koja nije dalje objašnjena i razrađena jeste da "Fronteks" sprečava brodove i čamce sa izbeglicama da se uopšte otisnu sa obala Afrike.

Na sličnoj je liniji i šef Evropske komisije Žan Klod Junker koji ima plan za ojačavanje "Fronteksa" čije bi ljudstvo umesto dosadašnji 1.500 službenika trebalo do 2020. podići na 10.000. Te bi trupe onda po potrebi podržavale oko 100.000 graničnih policajaca pojedinih država.

"Nije ideja da se preuzme ili zameni njihova odgovornost već da se enormno poveća podrška njihovim zadacima", rekao je komesar EU za izbeglice Dimitris Avramopulos za hamburški list Abendblat.

U novoj postavci "Fronteksa" bi Nemačka mogla da obezbedi 1.300 policajaca koji bi na međudržavnim granicama u Evropi trebalo da pomognu pri patrolama i kontrolama dokumenata. "Fronteks" će delovati i na teritoriji "trećih država" – u prevodu i na Zapadnom Balkanu koji je deo Balkanske rute. Avramopulos tvrdi da su odgovarajući sporazumi već postignuti sa Srbijom, Albanijom i Makedonijom.

To je novost koja do sada nije potvrđena u Beogradu. Tokom jula je evropski komesar za susedstvo Johanes Han potvrdio da se pregovara o pristupu "Fronteksa" teritoriji Srbije i Makedonije, ali to je sada, prema tvrdnjama iz Brisela, i završeno. Daleko od očiju i ušiju javnosti.

O ovome u Srbiji ima malo reči, a još je manje jasno šta bi to trebalo da znači. U maju prošle godine su Večernje novosti pisale da je Srbija odbila ponudu "Fronteksa" za zaključenjem sporazuma prema kojem bi službenici ove agencije imali imunitet u Srbiji, ali da se vlada u Beogradu oglasila spremnom "da nastavi pregovore kako bi se osoblju 'Fronteksa' olakšao operativni rad u Srbiji".