Đurić je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se razmatra šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a, zahvalio generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, specijalnom predstavniku Peteru Dueu i celokupnom timu UNMIK na njihovom radu.

Šef srpske diplomatije je naveo da misija UNMIK-a ostaje neophodna upravo zato što njeno osoblje može da sasluša ljude čija se iskustva u međunarodnim izveštajima suviše često svode na nekoliko opreznih redova.

On je zamolio sve da zamisle obično jutro jedne srpske porodice na Kosovu i Metohiji.

Roditelj priprema dete za školu. Starijem članu porodice je potreban lek. Neko treba da podigne penziju. Ništa od toga ne bi smelo da zahteva diplomatske pregovore. Ipak, kada su škole i zdravstvene ustanove ugrožene, kada su institucije zatvorene, kada se isplata plata ili pružanje socijalnih usluga ometaju, svakodnevni život postaje sredstvo političkog pritiska, naveo je on i dodao da ti pritisci nisu izmišljeni.

Đurić je naveo da izveštaj beleži zatvaranja i poremećaje u radu institucija od kojih Srbi zavise, kao i nerešena pitanja u vezi sa povratkom srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja.

Prema njegovim rečima, izveštaj beleži rušenja kuća i imovine u vlasništvu Srba u okolini jezera Gazivode, kao i ozbiljne navode o policijskom zlostavljanju.

Zamislite da se u 21. veku ruše domovi čitave jedne zajednice dok njihovi vlasnici i dalje nastoje da svoja prava odbrane pred zakonom. Za te srpske porodice poruka je poražavajuća: njihovi domovi, njihova imovina i njihova budućnost im mogu biti oduzeti u svakom trenutku, rekao je Đurić.

Šef srpske diplomatije je navodeći da je zaštita privatne svojine duboko ukorenjena i da je jedan od stubova civilizacije, ukazao na to da su ipak ove godine u srcu Evrope, srpske porodice na Kosovu i Metohiji gledale rušenje svojih porodičnih kuća i svojine, dok su njihovi pravni zahtevi ostali nerešeni.

On je istakao da u 21. veku svedočimo prizorima koji bi trebalo da pripadaju dalekoj prošlosti i dodao da to šalje porodicama poruku da pravo na dom, pravo na privatnu svojinu i zaštita zakona na neki način zavise od toga da li ste Srbin.

Đurić je pozvao sve da pomisle na srpskog građanina koji ulazi u sudnicu, ali više ne veruje da sistem razume njegov jezik, njegova prava ili njegovu zajednicu.

Zato reintegracija srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja nije tehnički detalj. Ona je deo obnove poverenja bez kojeg pravda ne može da funkcioniše, naglasio je Đurić.

Šef srpske diplomatije je podsetio da je posle obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uhapšeno 37 ljudi, među kojima i jedno maloletno lice.

On je ukazujući da je Vidovdan jedan od najsvetijih dana za pravoslavne Srbe i simbolizuje vekove vere, žrtvovanja i trajnu duhovnu vezu srpskog naroda sa Kosovom i Metohijom, naveo da je osoblje UNMIK-a zaduženo za ljudska prava uočilo modrice i druge povrede nekoliko pritvorenika koji su prijavili zlostavljanje tokom prevoza i boravka u pritvoru.

Kako je Đurić napomenuo, posmatrano zasebno, svaki od tih događaja može se svrstati u nadležnost druge institucije, u drugi predmet, uz drugačije objašnjenje, ali posmatrani zajedno, oni pričaju priču o zajednici koja je dovedena u neizvesnost u pogledu toga da li uopšte ima budućnost.

Poruka koju čuju raseljeni Srbi glasi: ne vraćajte se. Poruka onima koji su ostali glasi: naučite da živite bez institucija od kojih zavisite. A onima koji zaštitu traže u sporazumima poručuje se: čak i potpisana obaveza može godinama ostati neispunjena, istakao je Đurić.

Šef srpske diplomatije je upozorio i da su neke od najistaknutijih političkih ličnosti u Prištini i Tirani reagovale su napadima na presudu nekadašnjim liderima OVK-a.

Aljbin Kurti je nazvao presude neprihvatljivom nepravdom. Predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio je da ništa ne može ukaljati OVK i ponovio je slogan „Sloboda ima ime“. Žrtve su imale imena. One nisu bile fusnota u tuđem nacionalnom narativu. Nisu bile neprijatnost čiju odgovornost treba izbeći. Bila su to ljudska bića - Srbi, Albanci i drugi, čija su prava i životi bili važni, poručio je šef srpske diplomatije.

On je ocenio da se ovom presudom utvrđuje individualna odgovornost.

Njome se albanski narod ne proglašava kolektivno krivim. I albanske porodice su stradale od zločina koje su počinili različiti akteri, uključujući OVK. Ali postoji ogromna razlika između odbrane prava na pravično suđenje i reći čitavom društvu da sud nema pravo da njegove navodne heroje proglasi krivim, rekao je on.

Đurić je oštro osudio izmene zakona kojima Priština nastoji da ograniči mandat Specijalizovanih veća Kosova.

Stav Srbije ostaje jasan: pravda za žrtve nikada ne sme da bude žrtvovana političkim interesima. Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve, rekao je Đurić.

Šef srpske diplomatije je podsetio i da je prošlo trinaest godina otkako je 2013. godine postignut dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom, njeni principi dodatno su usaglašeni 2015. godine, a Zajednica još uvek nije formirana,

On je poručio da Zajednica srpskih opština nije nagrada za Beograd, ona nije neki opcioni ustupak koji se nudi kada god Priština proceni da joj politički trenutak odgovara, to je obaveza preuzeta u okviru dijaloga sa Prištinom.