Izvor: Tanjug

Nacionalni savet za visoko obrazovanje doneo je krajem marta Pravilnik o organizaciji, sprovođenju i izdavanju sertifikata za kratke programe studija, ali je on stupio na snagu tek sada posle objavljivanja u Službenom glasniku.

"Zakon je predvideo kratke programe studija koji bi povezali visoko obrazovanje i tržište rada. Oni ne bi imali obavezu da se akredituju već se uvode smernice koje donosi upravo ovaj pravilnik. Kratki program studija može da upiše svako ko ima završenu četvorogodišnju srednju školu i želi da se usavrši u nekoj oblasti", rekao je Bojan Tubić za "Novosti".

Ove studije mogu da upišu i oni sa višom ili visokom stručnom spremom ako žele usavršavanje u svojoj ili nekoj drugoj grani.

U Ministarstvu pretpostavljaju da će najveće interesovanje biti za IT sektor.

Kratki programi organizuju se u obimu 300 do 600 časova aktivne nastave i mogu da traju od tri do 18 meseci, a polaznik stiče sertifikat sa opisom posla za koji je osposobljen i kompetencijama.

Cilj uvođenja kratkih programa u obrazovni sistem je, kako kažu u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, da se u kratkom periodu omogući efektno i efikasno obrazovanje i obuka stručnjaka za konkretan posao koji po nivou kompetencija i složenosti odgovara visokom obrazovanju a na osnovu iskazane potrebe poslodavca.