Dačić: Razgovara se o promenama Ustava koje se odnose samo na pravosuđe

|   Info
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da danas na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da se razgovara o promenama Ustava koje se odnose samo na pravosuđe i da su dezinformacije da će kroz ustavne promene doći do brisanja preambule o Kosovu.
Beograd. Foto: FoNet/Vlada/Slobodan Miljević

 

Izvor: FoNet

On je istakao da je promena Ustava jedan od najvažnijih postupaka u nadležnosti Skupštine i da veliki posao čeka Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Dačić je objasnio da sada Odbor može da predloži da se uđe u ustavne promene, da mora da se sazove posebna sednica Skupštine koja samo može da usvoji ili ne usvoji predlog da se uđe u promene, ali ne može da menja predlog.

Beograd. Foto: FoNet/Vlada/Slobodan Miljević

Predlog se, zatim, usvaja dvotrećinskom većinom, a onda predlog akta, teksta promena, utvrđuje Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i on se podnosi Skupštini, uz predlog odluke za raspisivanje referenduma o promeni ustava.

Dačić je istakao da će, ako budu održani vanredni parlamentarni izbori, Skupština morati da bude raspuštena, pa taj referendum nije moguće održati na dan izbora.

Kako je rekao, sada se raspravlja o tome da li i koji deo Ustava treba menjati, a ne o samim amandmanima.

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je cilj ustavnih amandmana dostizanje pravosuđa koje je odgovorno i po meri svih građana Srbije.

"Nezavisno, efikasno, odgovorno sudstvo, na koje građani i privreda mogu da se oslone i veruju da će pravda za sve biti ista i dostignuta u razumnom roku", rekla je Brnabić.

Ona je istakla da su ustavne promene jedna od stvari na evropskom putu, ali da se to ne radi samo zbog EU.

Beograd. Foto: FoNet/Vlada/Slobodan Miljević

Brnabić je rekla da se u prošlosti Ustav menjao na sveobuhvatniji način, ali da javnost nije bila konsultovana i da je Srbija na ovaj način napravila iskorak u pogledu vladavine prava, te da je napravljen standard koji će u budućnosti morati da se poštuje.

"Mi smo sve ovo radili u bliskoj koordinaciji sa Venecijanskom komisijom i dobili odobrenje za amandmane kakve je Ministarstvo pravde predložilo nakon 18 meseci javne rasprave", rekla je Brnabić.

Ministarka pravde Maja Popović izjavila je da će se Vrhovni kasacioni sud posle ustavnih promena zvati Vrhovni sud, da će se promeniti sastav Visokog saveta sudstva, koja će umesto 11 članova koje bira Skupština Srbije, imati 10 članova od kojih pet bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije.

Državno veće tužioca promeniće ime u Visoki savet tužilaca i imaće 10 članova, četiri će birati Skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom, četiri člana biraće tužioci i zamenici tužioca, a članovi po položaju biće vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Tužioce i sudije koji se na položaj biraju prvi put će birati Visoki savet tužioca i Visoki savet sudstva i samo ako su završili obuku na pravosudnoj akademiji.

Dačić je rekao da to o čemu je govorila ministarka nije tema, da se sada odlučuje da li će se ići na promene Ustava ili ne, a ne o amandmanima.

On je ocenio da je potreban još jedan krug konsultacija, te pozvao da se ne menjaju kategorije i da se međusobna kontrola tri grane vlasti ne naziva međusobnim proveravanjem.

"Nemojte da menjate kategorije koje postoje 200, 300 godina u političkom sistemu. To nije suštinsko pitanje za pitanje pravosuđa", rekao je Dačić i dodao da se ingerencije Skupštine često nalaze na udaru izvršne vlasti.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je poenta promena Ustava da sve što bude urađeno bude primenljivo na političku i institucionalnu kulturu u Srbiji.

Ona je istakla da je vladavina prava od 2014. godine, od otvaranja pregovora o članstvu Srbije u EU, kriterijum od kojeg je zavisilo napredovanje u svim drugim oblastima i da se to sa novom metodologijom samo pojačava.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da je u ovom trenutku Vlada završila posao koji se tiče promena Ustava, a da je na Skupštini ostali deo procesa promene Ustava.

"Kada je donošen današnji Ustav nisam htela da glasam za njega u Skupštini, a ni na referendumu. Smatrala sam da je procedura duboko pogrešna", rekla je Čomić, ali dodala da je govorila da je Ustav Srbije dobar jer je utemeljen na ljudskim pravima i slobodi medija.

Ona je istakla da je pravosuđe važno da ne bi došlo do ugrožavanja prava svakog pojedinca i da bez nezavisnog pravosuđa garantovana prava i slobode ostaju bez najjače zaštite i ostaju "mrtvo slovo na papiru".