Izvor: Tanjug

Istakao je da i danas, 70 godina posle Drugog svetskog rata, postoji mržnja i revizionizam.

Dačić je na otvaranju međunarodne konferencije "Stradanje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na teritoriji bivše Jugoslavije", rekao da rezivionizam dobija na intenzitetu u našem regionu i da u nekim zemljama već predstavlja trend, gotovo svakodnevnu pojavu.

Dačić je međutim rekao da osude pokušaja revizionizma i opravdavanja zločina ne važe samo za neke druge, već i za nas.

“Oni koji su i kod nas vršili zločine za vreme Drugog svetskog rata i pomagali u vršenju Holokausta i genocida ne smeju biti rehabilitovani jer su bili ratni zločinci”, rekao je Dačić.

Dodao je da je Srbija zemlja koja je najviše propatila u ovom regionu i da nema pravo da na takav način vrši reviziju istorije. “To ne izjednačava zločine koji su ovde počinjeni sa zločinima u Hvatskoj, ali ne mogu da ne reagujem sa istim ogorčenjem”, rekao je Dačić.

On je napomenuo da će uvek biti pokušaja revizije istorije i opravdavanja zločina, ali da to nikada nije bilo ni u jednoj zemlji zvanična politika, a da postoji opasnost da u nekim zemljama u našem regionu dobije takve konotacije.

“Svedoci smo da godinama unazad imate pothranjivanje takve državne politike, što stvara osećaj mržnje i u aktuelnom vremenu. Zato mi ne treba da se takmičimo sa njima i kažemo da su njihovi zločinci ipak bili gori. To su bili monstrumi, i jedni i drugi”, kazao je Dačić.

On je istakao da su Srbi, Jevreji i Romi u Jasenovcu bili podvrgnuti sistematskom uništenju od ustaškog režima NDH i da se zbog svih nedužnih žrtava ne sme dozvoliti nasilno i perfidno menjanje pogleda na prošlost i istorijske činjenice, jer se tako relativizuju i negiraju stradanja celih naroda.

"Posebno je alarmantno ako pokušaji negiranja zločina i prekrajanja istorije dobijaju indirektnu ili direktnu zvaničnu podršku, uključujući i pokušaj rehabilitacije zločinačkih režima, kao što je bio NDH", naglasio je ministar.

Navodeći da i danas postoji opasnost od oživljavanja i legitimizacije ideologije i političkih mišljenja koja su dovela do takvih strahota, Dačić je rekao i da reinterpretacije događaja iz perioda Drugog svetskog rata ponavljanjem postaju deo javnog govora i pokušaja opravdavanja zločina.

"Naša dužnost je da se protiv te prakse borimo, a naš zadatak da štitimo i negujemo kulturu sećanja kako se takva mračna poglavlja ne bi nikada ponovila", istakao je Dačić.

On je naveo da Srbija podržava aktivnosti kojima se čuva sećanje na žrtve Holokausta i genocida kroz obrazovni program, ali i proces vraćanja imovine žrtvama i podsetio da je usvojen i važan zakon kojim je to regulisano.

Dačić je ukazao da nečuveni karatkter zločina počinjenih nad Srbima, Jevrejima i Romima zahteva od javnosti da ostane posvećena sećanju i odavanju počasti žrtvama, iznošenju stravične istine i suprotstavljanju onima koji je iskrivljuju ili poriču.

U uvodnom delu konferencije govorio je i direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić Mišina, koji je upitao ko brani Srbiji da na Starom sajmištu, mestu nemačkog koncentracionong logora, izgradi memorijalni kompleks u kojem bi Srbi, Jevreji i Romi mogli da ispričaju svoja stradanja. "Zašto u Donjoj Gradini nema nikakve muzejske postavke?", upitao je Mišina.

On je ocenio i da u Hrvatskoj postoji revizionizam i da današnja tumačenja logora Jasenovac mogu da se okarakterišu i kao cinizam, poput reči da je peć služila da se Srbi zagreju.

Dekan Fakulteta za poslovne studije i pravo Univerziteta Union Milan Radosavljević kaže da u čitavoj Evropi i svetu u poslednjim decenijama vodi borba za ponovnom interpretacijom istorije i da taj proces nije slučajno povezan sa jačanjem nacionalizma, populizma i retorike koja sadrži nacističke elemente.

"Istorija mora da nas nauči greškama koje smo pravili da ih ne bismo ponovili. Prošlost se ne može promeniti, ali se iz nje može naučiti", zaključio je Radosavljević.