Izvor: Tanjug

"Ovo je tema koja možda najviše oseća političke udare ili ono što mi zovemo uticaje nekih političkih odnosa između vlada u regionu na samu privredu", rekao je Čadež na panelu "Zajedno napred: Regionalna integracija Zapadnog Balkana".

Ipak, kako je rekao, trgovinska razmena zemalja ZB u prethodnih 10 godina, sada se razmenjuje tri puta više, pre svega, robe.

"Neke inicijative, poput tadašnje inicijative za Otvoreni Balkan, donela je, pre svega, neku vrstu ubrzanja prometa roba između nas, dakle, kada je u pitanju prepoznavanja sertifikata, ima tu još uvek dosta problema, ali sistemski su neke stvari rešene. Mi smo, koliko vidimo i merimo na granicama, vreme skratili sa nekih dva sata na nešto više od 20 minuta kada govorimo o prometu između zemalja i ekonomija ZB, ne između regiona i EU. To je druga tema", rekao je Čadež.

Ukazao je na primer Srbije i Albanije koje su uspele u prethodnih 10 godina da povećaju izvoz iz Srbije u Albaniju čak 90 odsto, a Albanije u Srbiju takođe nešto više od 90 odsto.

"Imamo potpisano više od 60 bilateralnih sporazuma, a ono što je najzanimljivije jeste da srpski turisti idu u Albaniju. Dakle, albansko primorje je druga destinacija za srpske turiste posle Grčke. Imamo primere srpskih firmi koje su nedavno investirale poput Alta banke u Severnoj Makedoniji u finansijski sektor. Imamo primere iz farmacije Vega koja je investirala u kompanije u BiH i druge", rekao je Čadež.

Konstatovao je da se stvari jesu u tom smislu promenile na bolje, ali da i dalje zemlje u regionu boluju od, kako je rekao, političkog faktora.

"U nekoj od ovih sredina se desi neki izbori, a onda je najlakše pridobiti poene, bilo koja da ste stranka tako što ćete opet da komunicirate spoljnje ili unutrašnje neprijatelje i da se vraćate na neke teme iz prošlosti, a onda to naravno utiče i na biznis", rekao je Čadež.

Podsetio je da su pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama napisali zajednički tekst za Frankfurter algemajne cajtung u kome, kako je rekao, govore o realističnom pristupu u odnosima Zapadnog Balkana prema EU.

"Tu možemo da očekujemo jedan proces ubrzavanja na jedan drugačiji način nego što je to možda trenutno formalno. I čini mi se da se cela ta geopolitička stvar u Evropi pomera iz Brisela ka zemljama članicama, pre svega najvećim zemljama članicama, koje su rekle da konsoliduju prostor i to je ono što i jeste šansa Zapadnog Balkana. Kad pogledate, svako proširenje Evropske unije jeste bilo pre svega političko, a ne birokratsko i čini mi se da će i ovo sada, kako god se ono zvalo, biti ulazak pre svega u jedinstveno tržište i Šengen ili TIR 2 ili pridruženo članstvo bez prava glasa, kao međukorak doći veoma veoma brzo", rekao je Čadež.

Na pitanje koliko smo danas bliže članstvu u EU kao region, Čadež je rekao da je članstvo bilo definisano od 90-tih godina na način na koji je EU bila proširivana do sada, ali da sada nijedna velika država EU neće više da primi nijednu članicu koja ima pravo na veto odluku.

“To se neće dogoditi. Možete ispuniti šta god hoćete. Nijedna. Francuska je prva rekla nećemo više primiti nijednu članicu koja bude imala pravo veto. Ajde da razgovaramo koji su to drugi način. I zato sad razgovaramo - ajde da uđemo u jedinstveno tržište i to možemo da uradimo za dve godine. Naši privrednici onda mogu da budu na istom nivou i isto konkurentni kao kolege iz Slovačke ili iz Drezdena, da svi papiri ovde i tamo budu isti. Dakle vi ste praktično član unutrašnjeg ekonomskog prostora. Nemate pravo u evropskom parlamentu, ali to je neki sledeći korak, na koji ćete morati da sačekate da EU sama unutar sebe postane funkcionalna i reformiše svoj način odlučivanja", rekao je Čadež.

Predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski je poručio da je najvažnije da se u regionu oslonimo sami na sebe i čuvamo, kako je rekao, biznis izvan političkih okvira.

"Mi moramo da se oslonimo na sebe. Mi moramo da čuvamo biznis izvan političkih okvira. Moramo da ujedinimo biznise, da se ujedine biznismeni, jer će oni na kraju, ako ne postupe tako, platiti račun za sve. Jer mi imamo 32 godine u kojima političke elite grade samo zakonska rešenja koja im obezbeđuju javni sektor", rekao je Azeski.

Predložio je da Kopaonik biznis forum napravi crnu listu, kako je rekao, kao što to rade Amerikanci, za sve političare i sve ličnosti koji su upropastili biznis u regionu.

Generalni sekretar Komorskog investicionog foruma ZB6 Piegazki  David je rekao da je postignut veliki napredak u regonu ZB poslednjih godina.

"Svi zajedno ste jako puno postigli i obično vi to sami ne vidite. Jako velike promene su postignute. PKS je radila odličan posao poslednjih 10 godina i dovela veliki broj nemačkih investicija, a više od 80 odsto tih firmi bi opet investiral u Srbiji, što je ozbiljno dobar rezultat", rekao je on.