Izvor: Danas online

Ona je, prilikom svog obraćanja izrazila zabrinutost zbog uticaja koji klimatske promene imaju na naše okruženje a posebno je istakla neizvestnost njihovog uticaja na život ljudi u budućnosti.

„Moramo biti ujedinjeni – bez obzira na to da li spadamo u industrijski razvijene zemlje, da li smo teritorijalno mala ili velika država, bili u tranziciji ili ne. Ovo je tema koja se ne tiče nacionalne ili religijske pripadnosti, političkih i ličnih afiniteta – ovo je pitanje svih nas, ljudi koji naseljavamo planetu Zemlju. Ukoliko postoji neko pitanje koje jedna zemlja ne može rešiti sama to je svakako pitanje klimatskih promena – zajedničko delovanje uslov je za pozitivan rezultat“ , istakla je Brnabić, rečeno je u saopštenju oz kabineta premijerke.

Brnabić je naglasila da je Srbija jasno opredeljenja za sve inicijative ove vrste koje podrazumevaju da se deluje odmah. Ona je podsetila da je Srbija u bliskoj prošlosti itekako osetila posledice klimatskih promena, a kao primer navela je poplave iz maja 2014. godine kao i prpšlogodišnje suše koje su uticale na nacionalni BDP, trgovinsku razmenu naše zemlje i samim tim na životni standard stanovništva.

Premijerka Brnabić rekla je da je zaštita životne sredine jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj Uniji, koje zahteva i daleko najviše investiranja – više od 15 milijardi evra. „U prošlosti, zaštita životne sredine nije bila na listi prioriteta Srbije. U prethodne 4 godine, sproveli smo teške i nepopularne mere fiskalne konsolidacije koje su nam omogućile da danas imamo stabilan finansijski sistem, koji počiva na zdravim osnovama i pruža nam priliku da ulažemo i u ostale oblasti poput ekologije ili obnovljivih izvora energije“, izjavila je Brnabić.

Neki od koraka koje će Srbija odmah preduzeti su usvajanje Zakona o klimatskim promenama i strategije nisko-ugljeničkog razvoja, kao i početak implementacije konkretnih projekata koje će Srbija predstaviti u toku 2019. godine. Prema rečima predsednice Vlade, sve ove mere će, uz veći stepen zaštite životne sredine kao osnovni motiv, ukazati Srbiji na novi pravac daljeg ekonomskog i društvenog razvitka. „Razvoj zasnovan na inovacijama, znanju i čistim energetskim izvorima nešto je što stvaramo u Srbiji i ovakve strategije i zakoni svakako će pomoći taj proces i imaće dvojaku korist za naše građane. Srbija je spremna i posvećena zaštiti životne sredine i sa zadovoljstvom očekuje nastavak rada sa Ujedinjenim nacijama, Evropskom unijom kao i sa svim pojedinačnim zemljama koje imaju istu viziju“, zaključila je Brnabić.

Otvaranju konferencije prisustvuju mnogo svetski lideri, šefovi država i Vlada kao što su Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, premijeri Holandije i Španije Mark Rute i Pedro Sančez kao i potpredsednik Evropske Komisije Maroš Šefčovič.

Predsednica Vlade se na marginama konkferencije, između ostalih, sastala i sa predsednicima Austrije i Bugarske Aleksanderom van der Belenom i Rumenom Radevom, premijerom Holandije Markom Ruteom kao i direktorkom Svetske banke Kristalinom Georgijevom.

Danas je u Katovicama aklamacijom usvojena i Delkaracija „Solidarity and Just Transition Silesia Declaration“ („Silesijska deklaracija o solidarnosti i pravednoj tranziciji“).

Ova konferencija predstavlja nastavak pregovora po pitanjima od značaja za sprovođenje Okvirne konvencije UN o promeni klime. Konferencija u Katovicama ima za cilj završetak rada na usvajanju Uputstava za sprovođenje Sporazuma iz Pariza, za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Republike Srbija član je Sporazuma iz Pariza od avgusta 2017. godine.