Izvor: FoNet

Kovačevski je ukazao da je tema panela "65 godina od Rimskog ugovora - da li je Evropa potpuno obnovljena i integrisana" posebno važna u današnjim uslovima previranja na kontinentu, ali i integracije Zapadnog Balkana, regiona koji prirodno pripada Evropi.

Ne bih govorio o prošlosti, iako na Balkanu vole da pričaju o tome. To je najlakše, jer kada govorite o prošlosti, građanima ne obećavate ništa za budućnost, predočio je Kovačevski.

On je ponovio da je Severna Makedonija odlučna da nastavi evropskim putem, iako još nema odluke o otvaranju pregovora o članstvu, a inicijativu Otvoreni Balkan smatra veoma korisnom za ekonomije zemalja regiona.

Sve zemlje regiona su dobrodošle u ovu inicijativu, koja nije alteranativa EU, rekao je Kovačevski i napomenuo da je to platforma za razgovor i dogovore, preduslov i priprime za tržište EU.

Kovačevski je rekao da se sve zemlje suočavaju sa visokim stopama inflacije, a ne samo zemlje regiona.

Uradili smo sve što je potrebno da rešavamo krizu, preduzeli mere da zaštitimo standard najsiromašnijih stanovnika i likvidnost kompanija, rekao je Kovačevski i naglasio da je dobra komunikacija sa liderima u regionu obezbedila da nema nestašica hrane i energenata u regionu.

Brnabić je ocenila je da bi odgovor na naziv panela trebalo da bude "ne", jer zemlje Zapadnog Balkana, koje su okružene članicama EU i dalje nisu deo Unije.

Pravilnije bi bilo reći da EU treba da obuhvati region, koji je u njenom centru, dok bi o proširenju moglo da se govori davanjem statusa kandidata zemljama poput Ukrajine ili Gruzije - proširenje na istok, rekla je Brnabić.

Brnabić je pozvala države članice EU da što pre otvore pregovore o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i da ubrzaju procese integracije u Bosni i Hercegovini.

Govoreći o povezivanju regiona, Brnabić je ukazala na koristi inicijative Otvoreni Balkan i ponovo pozvala sve zemlje regiona da joj se pridruže.

U slučaju članstva ostalih, otvorile bi se pretpostavke za rast BDP u regionu od sedam odsto, dok u slučaku članstva Srbije, Severne Makedonije i Albanije može se oekivati rast od jedan do tri odsto, previdela je Brnabić.

Brnabić je istakla da je za Srbiju prioritet diversifikacija energetike, dodajući da je posebno važan gasni interkonektor koji se gradi sa Bugarskom, kako bi imala pristup terminalu LNG u Grčkoj.

Radimo autoputeve ka Sarajevu i Crnoj Gori, brzu prugu ka Mađarskoj, navela je ona i istakla da je pred Srbijom formiranje nove vlade.

Ko god bude premijer imaće jedan i najvažniji zadatak pred sobom - energetiku, istakla je Brnabić.

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Oliver Varhelji poručio je u video poruci da je Zapadni Balkan prioritet EU i uključen je u politike Unije kako bi se prevazišli izazovi energetske i finansijske krize, prouzrokovani ruskom vojnom agresijom u Ukrajini.

Varhelji je podsetio da je Zapadni Balan uključen u različite programe EU radi zajedničkog snabdevanja energetnima i hranom, ali da glavni instrument ostaje Ekonomsko-socijalni plan u iznosu od 30 milijardi evra za sedam godina, koji će omogućiti  povećanje BDP regiona za tri odsto i smanjiti razlike u nivou razvoja u odnosu na EU.