Pošto je nova genetska laboratorija u Klinici za kardiohirurgiju KC Niš ponela naziv "Daglas Meriveder Dold", direktor klinike i predsednik Kluba američko-srpskog prijateljstva dr Dragan Milić je pokrenuo inicijativu da se i jedna ulica u Nišu nazove po ovom dobrovoljcu iz Prvog svetskog rata.

Rođen 1888. godine u Nju Jorku, u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao student medicine na Kolumbija Univerzitetu, sa mlađim bratom i nekolicinom kolega, pridružio se američkoj humanitarnoj misiji koju je organizovao njihov profesor i slavni naučnik, Mihajlo Pupin. Misija se obrela 1915.god. u Nišu, tadašnjoi ratnoj prestonici Srbije. Obzirom da mu je nedostajalo samo par meseci do diplome lekara, odmah se pridružio medicinskim ekipama, koje su u grad Niš došle iz svih krajeva sveta. Hrabro i požrtvovano se uključio u suzbijanje epidemije tifusa, od koga je svakodnevno umiralo i vise desetina ljudi. Po povlačenju srpske vojske iz Niša, 6. novembra 1915.god. Dold je, na poziv tadašnjeg vladike Dositeja, zajedno sa njim krenuo da pre ulaska u grad susretne bugarsku okupacionu armiju. Zapisano je da je hrabro stao pred bugarskog komandanta, pokazao mu svoj američki pasoš, podsetio ga da su Sjedinjene Američke Države u tom trenutku bile neutralne u tom ratu, obavestio ga da je u gradu američka hurnantiarna misija koja želi da nastavi svoj posao i zatražio da se ne dozvoli nikakvo nasilje prema nezaštićenorn civilnorn stanovništvu građanima Niša. Samo par nedelja kasniju američka rnisija ipak je morala da napusti Niš, a Dold je ubrzo potom oslepeo, Po povratku u SAD opisao je svoj boravak u Srbiji u knjizi "Avanture na Balkanu".

“Građani Srbije i posebno Niša izuzetno su zahvalni narodu Sjedinjenih Američkih Država na pornoći u Prvom svetskorn ratu. Posebno onim mladim ljudima koji su napustili komfor studentskog života i došli da pomognu, iako su znali da smrt ovde vreba na svakom koraku. I iznad svih Daglasu Merivederu Doldu, za istinski hrabar gest izlaska pred okupatorsku vojsku sa namerom da zaštiti naš grad, naše očeve, dedove, naše pretke” stoji zapisano u vitrini sa istorijskim slikama u novoj genetskoj laboratoriji u Klinici za kardiohirurgiju KC Niš.