NBS: Trend dobrih fiskalnih rezultata nastavljen je u prvoj polovini godine

|   Info
Inflacija u Srbiji je, nakon što je u aprilu dostigla ovogodišnji maksimum, usporena i u junu je iznosila 1,6 odsto, izjavio je danas direktor Sektora Narodne banke Srbije (NBS) za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević.

 

Izvor: FoNet

On je, na prezentaciji izveštaja o inflaciji, rekao da NBS okečuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja tri plus-minus 1,5 odsto, i to najverovatnije "u donjem delu ciljanog raspona"

Jakovljević je istakao da je NBS prognozu rasta brutodomaćeg (BDP) proizvoda za ovu godinu zadržala na 3,5 odsto i da očekuje da će on biti vođen domaćom tražnjom, zbog bržeg rasta investicija i finalne potrošnje, ali je doprinos izvoza negativan.

U srednjem roku očekujemo ubrzanje privrednog rasta na oko četiri odsto, na osnovu investicija, izvoza i potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, objasnio je on.

Prema rečima Jakovljevića, trend dobrih fiskalnih rezultata nastavljen je u prvoj polovini godine, sa suficitom od 0,7 odsto BDP, učešće javnog duga je krajem juna smanjeno na 51,4 odsto, s tim da je učešće dinarskog dela povećano na 27 odsto, a dolarskog smanjeno na 22 odsto.

Zamenik direktora Milan Trajković rekao je da su očekivanja da izvoz usluga iz Srbije do kraja godine bude sedam miliona evra, a iznosiće 15 odsto BDP.

On je naveo da je u drugom kvartalu rast BDP povećan za 3,1 odsto, a da su najveći doprinos tome dali IT sektor i građevinarstvo, koje je imalo rast od 20 odsto, dok je smanjena proizvodnja u naftnoj i hemijskoj industriji.

Prema mišljenju Trajkovića, u trećem kvartalu očekuje se rast do četiri odsto, a u četvrtom i više od četiri odsto.

Viceguverner NBS Željko Jović naveo je da je nivo nasleđenih problematičnih kredita smanjen za 70 odsto u poslednje četiri godine i sada je njihovo učešće u ukupnim kreditima 5,2 odsto.

Na pitanje na osnovu čega će država u investicije u narednih pet godina izdvojiti 10 milijardi evra, Trajković je objasnio da se ne očekuje povećanje javnog duga po tom osnovu, jer budžet ima suficit, poreski prihodi rastu 10 odsto godišnje, a investicije su četiri odsto.

On je dodao da taj rast od 10 odsto godišnje iznosi dve milijarde evra, što se uklapa u najavljeni investicioni plan i postojeći fiskalni okvir države, a te investicije bi trebalo dati doprinos rastu BDP, direktan i indirektan.