Predavanje "Građanska naučna istraživanja i klimatske akcije"

|   Život
Građanska naučna istraživanja (eng. citizen science) je termin koji opisuje učešće javnosti i saradnju na polju naučnih istraživanja kako bi se znanja uvećala deljenjem, praćenjem i prikupljanjem podataka.
Foto: EU info kutak Niš

 

Ovakav vid naučne i nenaučne saradnje nije novina, ali jeste iskorak ka uključivanju zainteresovanih volontera, naučnika amatera, studenta i nastavnika koji umrežavanjem i u saradnji promovišu inovativne ideje te dovode do unapređenja razumevanja sveta u kojem živimo, poručuju iz EU info kutka Niš.

Predavanje „Građanska naučna istraživanja i klimatske akcije" održaće se u četvrtak, 26. januara od 17 časova u EU info kutku Niš u ulici Vožda Karađorđa 5.

Za učešće na predavalju neophodno je popuniti online formular.

Najaktuelnija primena građanskih naučnih istraživanja je u domenu klimatskih akcija, napominju iz EU info kutka i dodaju da su građani važni kada je reč o predlaganju najadekvatnijih rešenja koja će stručnjacima pomoći u borbi sa negativnim klimatskim uticajima.

Predavač Tanja Adnađević je biolog, istraživač i rukovoditeljka sektora za programske aktivnosti u Centru za promocija nauke (CPN) u Srbiji. Ona je viši naučni saradnik na Odeljenju  za genetička istraživanja, IBISS, Univerziteta u Beogradu.

Centar za promociju nauke (CPN) je javna institucija koja se bavi promocijom i popularizacijom nauke i tehnologije. Misija CPN-a je da premosti jaz između nauke i društva okupljajući relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija, a jedan od važnih ciljeva jeste širenje naučne pismenosti u najširim slojevima društva. Centar organizuje veliki broj izložbi, predavanja, panel-diskusija i drugih interaktivnih događaja na različite teme i namenjenih svim uzrastima.

Centar za promociju nauke je jedan od partnera na projektu TeRRIFICA podržanog u okviru Horizon Europe Programa 2020, a koji se implemetira u šest pilot-regiona (Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Belorusiji i Srbiji). U izabranim pilot-oblastima primenjivani su različiti pristupi ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene, a građani su angažovani da daju svoj doprinos – predloge i moguća rešenja – u lokalnom kontekstu. U Beogradu, građani su imali priliku da na interaktivnoj mapi (http://belgrade.terrifica.eu/) obeleže mesta u gradu na kojima ih vrućina najviše pogađa.

“Građani tako postaju deo ogromne istraživačke mreže, daju doprinos nauci i postaju i sami naučni istraživači. Za potrebe ove akcije osmišljena je i pokretna mini meteorološka stanica, mobilna stanica za mapiranje”, najavili su iz niškog EU info kutka.