28. „Dani Zorana Radmilovića“ - treće festivalsko veče

|   Život
Aplauz i suze za predstavu „Dok nas smrt ne razdvoji“ po tekstu Mire Furlan u režiji Predraga Mikija Manojlovića, glasila bi u najkraćem reakcija publike na komad koji je izveden treće večeri 28. pozorišnog festivala „Dani Zorana Radmilovića“.
Foto: Pozorište Zoran Radmilović

 

Zoranov brk stručni žiri je dodelio Jasni Đuričić za ulogu Ljubića. U susretu sa novinarima Jasna je izjavila:

“Osetili smo tokom igranja da se publici predstava dopala, da je Zaječar sa nama. Ovakav odaziv imamo svuda, god da igramo. I to samo govori o univerzalnosti teksta Mire Furlan koji je baziran na njenim autobiografskim činjenicama. Ali istovremeno je nažalost, ovo jedna univerzalna priča jer svi živimo tu pošast kancera i uopšte bolesti, teških bolesti gde zapravo stradaju svi. To se nikada ne tiče samo jednog čoveka, nego se tiče čitave familije, uže i šire. Bez obzira što publika mnogo plače na ovoj predstavi,  od prvog dana, prve probe na ovom tekstu, ja sam uverena da ova predstava slavi i život. U pozorištu je danas veoma malo katarze, to je ono što gledajući pozorište zapažam unazad nekih pet godina, a ova predstava to sigurno ima. I to je nekakav osnovni postulat pozorišta da ima katarzu. Da li se strašno smejete do suza ili plačete od tuge i užasa svejedno je - vi ste se pročistili.

„Već sam dobila nagradu Zoran Radmilović na Sterijinom pozorju, ali brk nikada nisam. Moram da priznam da nisam često bila u Zaječaru na festivalu. Mnogo mi je drago, sve što je u vezi sa Zoranom i baš sam ponosna. Bilo ko od nas je mogao da dobije Zoranov brk i verujem da je žiriju bilo teško. Anita i ja smo non stop na sceni, to je neka igra i jako zanimljiv zadatak da se mi nikada ne vidimo jer je između nas taj nekakav zid. Nikada nisam imala takav zadatak, mi sve igramo napred, nikad se ne pogledamo u oči. To je sigurno i njen brk“ kazala je na pres konferenciji posle predstave Jasna Đuričić.

U centru za kulturu u Kotlujevcu druge festivalske večeri Malih pozorišnih formi, publika je uživala u monodrami ,,Кrojcerova sonata“ Teatra Кabare iz Tuzle u izvođenju glumca Vlada Кeroševića. Po tekstu Lava Nikolajeviča Tolstoja , a po motivima  adaptacije Nensi Haris,predstavu je režirao Nebojša Bradić. ,,Кrojcerova sonata“ predstavlja Tolstojev konačan obračun sa društvom, moralom i na kraju sa samim sobom. Glavni junak potpunim strancima u vozu priča svoju životnu priču, sećajući se svoje mladosti i života rastrzanog između opsesije i osvete. Pogođen ženinom naprasnom slobodom i njenim uživanjem u umetnosti postaje ljubomoran i ubija je. Кroz glavnog junaka Tolstoj iznosi svoje ideje o braku, prevari,ljubomori. Кrojcerova sonata otkriva tamnu stranu ljubavi , sukob između muškog i ženskog principa, između birokratije i umetnosti. Ovu neobičnu ispovest tokom jednog putovanja vozom, sjajno je izneo Vlado Кerošević, glumac i profesor na Akademiji dramskih umetnosti Univerziteta u Tuzli.

,,Ovo je predstava koja me je u potpunosti ispunila kao glumca, premijeru je doživela 2012.godine povodom obeležavanja 35 godina mog umetničkog rada. Кada mi je Nebojša Bradić ponudio da radimo ovaj komad, i kada sam pročitao tekst,  u trenutku mi se učinio  malo nesceničan. Ali kada sam dobio dramaturšku verziju Nensi Haris iz Londona, onda sam se na prvu zaljubio u tekst . Кrenuli smo da radimo i sebe uzajamno otkrivamo kao reditelj i glumac u jednoj pravoj umetničkoj interakciji. Napravili smo sjajnu monodramu koja je puno puta igranana na brojnim festivalima i ovenčana mnogim prestižnim nagradama. Svaki put kada odigram ovu predstavu osećam se plemenitijim. Кroz ispovest čoveka koji putuje vozom i stalno ima potrebu da svoju tegobu, nesreću i zločin ispriča drugima,  očistim se od ovih naslaga društva u kome živim.“ rekao je u intervju za naš bilten Vlado Кerošević. On je dodao da je ovo monodrama u klasičnom smislu te reči, i da kao takva uvek pronađe put do srca publike, a što je primetio i da se dogodilo večeras u Zaječaru. Кerošević je pozdravio i ideju Festivala male forme, jer kako kaže mnogi glumci sa prostora bivše Jugoslavije, imaju potrebu da se izraze kroz tu malu formu monodrame i tako naprave vrlo kvalitetne i značajne predstave. Ovo je prilika da pogledamo i uživamo u nekima od njih. ,,Ovo što je uradilo zaječarsko pozorište otvaranjem paralelnog Festivala je sjajan potez. Inače čast mi je da budem deo Festivala koji nosi ime Zorana Radmilovića, glumca kome se klanjamo mi umetnici sa svih meridijana, rekao je glumac i profesor Vlado Кerošević.

U ponedeljak je na repertoaru Zoranovih dana predstava „Sjećaš li se Doli bel“ Abdulaha Sidrana u režiji Kokana Mladenovića. Početak je u 20:00 sati. U Centru za kulturu u kotlujevcu od 18: 00 publika moće pogledati monodramu „Lov na srne“. Igra Srna Lango koja potpisuje i tekst i režiju. U okviru pratećeg programa u galeriji Istorijskog arhiva Timočke Krajine u 12:00 sati biće otvorena izložba radova Miloša Šobajića  „U čast Zoranu Radmiloviću“.

Foto: Pozorište Zoran Radmilović